Spasavanje mladih iz mreže droge

Zajednica Tau 

U kontaktima sa zajednicama MondoX i Cenacolo uverili smo se da ima smisla raditi s onima koji su pali u ropstvo droge. To nas je i povelo da kao prvi od tradicionalnih crkava otvorimo 11. novembra 2004. jednu rehabilitacionu komunu pod imenom „Poverello-Tau”.

Ni početak a ni kasniji rad nije lagan. S tim radom zapravo želimo ostvariti neostvaljivo. Nisu retke izjave stručnjaka da se sa zavisnikom ne može uraditi ništa. Tu nema spasa. Nas ipak drži uverenje, da Bog nikoga nije slučajno pozvao u život na ovom svetu, nego nas grli ljubavlju svoga srca i drži uverenje jevrejska poslovica koja odprilike ovako glasi: „Ako si spasao jednog čoveka, spasao si celi svet”. Iz iskustva gore pomenutih zajednica uvideli smo i to, da naša borba koja je često slična donkihotskoj borbi sa vetrenjačama ima smisla usprkos poteškoća, neizvesnosti i novih počinjanja.

Pri pokretanju komune veliku podršku nam je pružio fra Svetozar Kraljević duhovnik zajednice Milorsdni Otac u Međugorju i članovi iste zajednice koja radi pod njegovim nadzorom. Zbog velike udaljenosti i drugih organizacijskih poteškoća od septembra 2006. godine zajednica Tau radi potpuno samostalno.

Naš metod rada se sastoji u sledećem.

Kad nam se javi neki zavisnik ili češće neko od njegove bliže ili daljnje rodbine započinjemo sa pripremama. Na pripremnim razgovorima i susretima redovno analiziramo i informišemo zainteresovane o suštini lečenje u zajednici. Rok trajanja pripreme nije određeno jer čovek nije proizvod lančanog sistema. Svaka osoba je drugačija. Za vreme pripreme želimo se uveriti o dve važne stvari: da li je zavisnik voljan prihvatiti ovakav način lečenja i da li su roditelji ili rođaci spremni da njega i nas podrže u tom radu. Kad se uverimo u ozbiljnost namere kandidat u zajednici provodi više radnih dana, da vidi šta treba da prihvati.

U zajednici se primenjuju metode kojima član može ponovo izgraditi svoju ličnost, ali na drugim vrednostima. Imajući u vidu da je lestvica vrednosti zavisnika neispravna, u zajedničkim vežbama uči izgraditi u sebi novu jerarhiju vrednosti.

U stvari zavisnik u zajednici reorganizuje svoj život. Cilj je da postane tako jak, da i posle napuštanja zajednice može reći Ne drogi o kojoj je bio zavisan. Kod zavisnika nije fizička zavisnot najveći problem, nego psihička. A psihu je uvek teže lečiti.

Lečenje u komuni se ne može unapred vremenski odrediti. Preporučuje se pet godina života u zajednici, ali očekujemo najmanje tri godine boravka u njoj. Iskustvo pokazuje da kraće vreme provedeno u zajednici ne donosi željene rezultate.

Mnogi pričaju i boje se strogog načina života u zajednici. Ako stvar gledamo iz ugla narkomana onda stvari zbilja stoje tako. Zavisnik mora da nauči da se odriče (u zajednici nema droge, alkohola, cigareta – televizija se gleda u kontrolisanim vremenskim razmacima). Zavisnik treba da se privikne na red i disciplinu (zajednica ima tačno određen dnevni red), treba da nauči prihvatati i ceniti drugoga i suočiti se sa neugodnim situacijama (da ne beži od problema kao što je to činio bežanjem u svet iluzija koje pružaju droge), treba da radi da bi otkrio svoju vrednost, razvio stvaralačke sposobnosti i otkrio vrednost rada, često treba da se suoči sa sobom da bi otkrio svoje vrline i slabosti, treba da učestvuje na dnevnoj molitvi i biblijskom razmatranju. Sve ovo može se činiti spartanskim načinom života za narkomana, koji se navikao na neuredan život, na svoj svet pun laži i traženja sopstvene komocije. Povratak je bolan i dugačak put.

U našem radu dragocena je pomoć sveštenika, duhovnika. Sa zahvalnošću se sećamo duhovne pomoći koju su momcima pružili prečasni Marko Forgić i velečasni Marinko Stantić, dok sada to redovito čine velečasni Ištvan Palatinuš iz Horgoša i pater Karolj Harmath. Imamo ozbiljno utemeljenu nadu da će nam se uskoro pridružiti i neki sveštenici sestrinske Pravoslavne Crkve od kojih smo povremeno i do sada dobili podršku.

Naša zajednica ima svoje sedište pokraj Horgoša na jednom iznajmljenom salašu. Svakodnevni život se odvija pod vodstvom voditelja koji živi u istoj i nadzorom referenta za pitanja zajednice i narkomanije u okviru fondacije, gospođe Grete Brajer. Ona je zadužena za sve spoljnje kontakte i zainteresovani se obraćaju njoj (napr. u vezi stupanja u zajednicu, ili poseta prijatelja i dobročinitelja – roditelji i rodbina članova zajednice jedno određeno vreme nemaju susreta sa svojim sinom, da bi se on nesmetano mogao okrenuti ka sebi i raditi na sebi).

Zajedno sa zavisnikom treba da duhovno raste i njegova porodica. Zato sa roditeljima imamo mesečno po jedan „duhovni dan”, kad izmenjujemo iskustva, svoje poglede i shvatanja, i kad gledamo u čemu se moramo promeniti da bi mogli postati uzor novog načina života. To je prilika i za to da i sam roditelj uvidi gde je pogrešio. Od roditelja očekujemo da bude prisutan, jer roditeljska obaveza traje i onda kad je dete na lečenju . Odgovornost za lečenje ne može se isključivo prebacivati na zajednicu (ili kako narod kaže „Pređi brigo na drugoga”).

Zajednica se trudi oko toga da nabavi sve ono što je potrebno za svakodnevni život. Spoljnji posmatrač međutim mora biti svestan činjenice da je zavisnost bolest (a ne hir, kako to mnogi misle). Od bolesnog čoveka nikada ne možemo očekivati da se kompletno može brinuti o sebi. Potrebna mu je spoljnja pomoć – naša pomoć. I na finansijskom planu, jer ni roditelji – usprkos dobre volje i nastojanja – u većini slučajeva ne mogu pružiti dostatnu pomoć, jer zavisnik upropasti materijalno i duhovno sebe i svoju porodicu. Na društvenom nivou još nije regulisan zakonskim normama ili propisima ovakav način lečenja – uvereni smo da je lečenje u zajednici jeftinije i daje bolje rezultate nego klasični načini lečenja. Stoga smo upućeni na sponzore, donatore, dobročinitelje. Na ljude kojima je stalo do spašavanje mladih života, do spašavanja Čoveka.

Ne bismo mogli nabrojati sve one institucije, firme i pojedince koji su nam pomogli. Jer bismo sigurno nekoga izostavili. Naš posao bi bio uveliko lakši kad bi omer njhova broja i visine pružene pomoći bio u ravnoteži. 28. januara 2006. godine prilikom osvećenja kuće – koju je obavio apostolski nuncije Euđenio Zbarbaro - posebne zahvalnice smo dodelili onima koji su u počecima pružili svoju finasijsku i materijalnu pomoć. Među njima treba pomenuti Fidelinku (pekara) iz Subotice, ambulantu iz Horgoša, Lipaks iz Zemuna, Upravu zatvora južnobačkog okruga, Vojvodinašume. Finansijskom pomoću Pokrajinskog sekretarijata za zdrvatsvo i socijalna pitanja te papinske humanitarne organizacije Cor Unum uspeli smo da adaptiramo i opremimo kuću.

Hteli mi to ili ne, moramo misliti i na budućnost. Stalno rastući broj članova zajednice stavlja nas pred nove izazove. Živimo u nadi da će zajednica u dogledno vreme moći privrediti ono što je potrebno za ishranu (od decembra prošle godine napr. zahvaljujući donatorima momci imaju sitne životinje i brinu se o njima). Ali ostaju razni drugi izdaci (kirija, struja, honorari, alati, prevozna sredstva) koji možemo pokriti samo uz pomoć Vas i drugih dobrih judi. Verovatno ćemo trebati misliti i na proširenje prostora za stanovanje, jer sadašnja kuća je predviđena za svega 20-22 osobe.

 

Zajednica Tau – u službi ozdravljenja zavisnika

 

Uočivši potrebe na terenu, Fondacija Poverello (Poverelo) inicirala je  stvaranje zajednica Tau, kao mesta za lečenje od bolesti zavisnost. U toj inicijativi Fondacija usko sarađuje na svim područjima, sa Zajednicom Milosrdni Otac iz Međugorja, koja  uspešno leči zavisnike skoro dve decenije. Poverello razmenjuje iskustva i  sa drugim sličnim međunarodnim ustanovama, koristeći  se njihovim višedecenijskim iskustvom. Poverello-Tau ne eksperimentiše, nego se oslanja na pozitivna iskustva organizacija istog profila i u potpunosti primenjuje njihove proverene i uspešne metode. 

Pronaći smisao života

Zajednica Tau je zajednica Života i kao takva prihvata čoveka sa svim njegovim problemamima, teškoćama, suprotnostima i neostvarenim željema.

Zajednica Tau:

-         poštuje, podržava, popravlja i oduševljava čoveka;

-         pomaže samospoznaju, samoprihvatanje, boljitak i promenu;

-         podupire osobu u njenom nastojanju oko suživota sa drugim ljudima bez obzira na ideološke, verske, kulturne i političke razlike.

 

Lečenje kompletne osobe

Cilj zajednice Tau je lečenje kompletne osobe, koja se za zajednicu Tau može opredeliti samo slobodno i svesno. Zajednica samo tako može da pomogne zalutalom čoveku, koji u svojoj zalutalosti traži pomoć.

U zajednici Tau nije određeno trajanje ozdravljenja. U slučaju zavisnosti (od droge, alkohola) ne možemo govoriti “o vremenskom trajanju terapije, o receptima, o vremenu, o kriterijumima” na do sada ustaljen način. Cilj lečenja je ozdravljenje cele osobe, što podrazumeva ličnu istoriju pojedinca ili pojedinke, navike, sposobnosti i mogućnosti. Sve to isključuje mogućnost da se odredi vremenski rok “terapije” i “ozdravljenja”. U slučaju zavisnosti treba se roditi iz ropstva zavisnosti na život slobode. A život iziskuje vreme. Ponovno uspostavljanje ličnosti ima nekoliko faza: naučiti suočiti se sa teškoćama koje proizlaze iz ljudskih kontakata, naučiti ceniti sebe i procenjivati sopstveni karakter, zatim, prevazići nesigurnost, naučiti kako se odlučivati za životne ideale i principe života. Sve to ukazuje na to da rokovi i metode zavise o ličnosti pojedinca ili pojedinke.

Pomirenje sa životom

Zajednice Tau nastale su na osnovu uverenja, da se zavisnik nalazi u egzistencijalnoj krizi, zato zajednica stvara klimu koja pomaže pomirenje sa životom. Isticanjem ideala, preko vrednovanja samog sebe i drugih, mladi bivaju podsticani da traže osnovne ljudske vrednosti – lične i društvene, na koje može ponovo da gradi svoj život. Zajednici je zabranjen svaki politički rad, nacionalizam i verska prinuda.

Disciplina i učenje

Disciplina je nezamenjiv oslonac za osobu koja je krhka, zavisna i nesposobna da upravlja  sobom. Disciplina je jasno definisana, stroga i jednostavna: zabranjeno je uživanje droge, alkohola, cigareta, psihofarmaceuta, kao i upotreba radija, televizije, interneta, telefona.

Smisao discipline i učenja je ponovno aktiviranje mentalnog mehanizma, nakon perioda zastoja. Voditelji zajednice imaju zadatak da pomažu lični razvoj pojedinca.  

Stvaralaštvo i rad

Rad nema ekonomski karakter nego vaspitni. Članovi zajednice ne dobijaju nikakvu finansijsku nadoknadu, jer je rad jedno od sredstava terapije, i neophodan da bi se stvorila ravnoteža između “obaveze” i “prava”. Rad podstiče “homo fabera” i pomaže razvoj samopouzdanja. Pored raznih zanatskih radova (stolarija, građevinski radovi, hortikultura, gajenje povrća, baštovanstvo ili kuvanje) dolazi do izražaja i umetničko stvaralaštvo (slikarstvo, vajarstvo, ručni radovi, recitacije i sl.). 

Preispitivanje života

U kontaktima sa članovima zajednice i sa voditeljima zajednice neprestano se događa preispitivanje života tokom rada, učenja, jela, slobodnog vremena i u spavaćoj sobi. Važna su dva osnovna zahteva: poštovanje i iskrenost - što stvara pravi, otvoreni, bratski, zajedničarski duh. Pod vodstvom voditelja zajednice može doći do preispitivanja života pojedinca, grupe ili zajednice.

Zajednica ne živi izolovano: često prima u goste pripadnike raznih društvenih slojeva, grupe mladih i sl. U tim prilikama članovi zajednice svedoče dokle su došli na svom putu iz ropstva i zavisnosti.

Zreliji članovi mogu dobiti zaduženje da kontaktiraju sa spoljnim svetom (na primer, da idu u nabavku za zajednicu i sl.). 

Zajednica kao terapija

Zajednica Tau ne leči lekovima i klasičnim medicinskim postupkom, nego “terapijom zajednice”, jer je zajednica Tau zajednica života: nudi sve vrste pomoći, koja može da motiviše egzistenciju člana (iskreno i neprekidno samoispitivanje). 

Postati slobodan čovek

Nije lako biti slobodan čovek. Slobodan čovek uzima svoju sudbinu u svoje ruke, odlučuje samostalno, bira vrednosti. Ropstvo navike je posebno opasno, zato u zajednici nema cigareta, alkohola, droge, muzike. Umesto njih se daje prednost čitanju. Na pitanja vezana za Čoveka odgovori se crpe iz čistih izvora, a ne iz programa televizije, radija, novina, ili sa interneta (budući da se njima može manipulisati osobom). 

Molitva kao snažno sredstvo ozdravljenja

Zajednica poštuje svačije versko uverenje, ali snažno podupire one svoje članove, koji veruju i koji po svojoj veri znaju da je molitva velika pomoć čoveku na ponovno nađe sebe. Vernik na putu prema slobodi traži i Božju pomoć i oslanja se na Boga, koji sve može i koji je pravi osloboditelj.

Ulazak u zajednicu Tau

Osoba koja ulazi u zajednicu, koja se opredelila za ovakav način lečenja u početku potpuno prekida  komunikaciju sa svetom izvan zajednice kako bi se lakše koncentrisala na sebe i na  okolinu u kojoj živi. Telefonski kontakt je moguć preko odgovornih osoba zajednice  u urgentnim slučajevima. Susret sa članovima porodice moguć je nakon 4-5 meseci provedenih u yajednici, ako tako proceni zajednica i voditelji. Član porodice može da dobije informacije samo određenih dana i na način koji odrede voditelji zajednice.

Ako je za izlečenje osobe potrebno, ona se može premestiti u drugu zajednicu, koja primenjuje iste metode, da bi se na drugačiji način suočila sa sobom.

Boravak u zajednici je besplatan, ali računamo i na materijalnu podršku roditelja i dobrotvora. Ulasku u zajednicu prethode najmanje dva pripravna razgovora tokom kojih kandidat upoznaje ciljeve, pravila i dnevni red zajednice, kao i uslove i zahteve života u zajednici. Kandidat može da računa na prijem ukoliko prihvata uslove i pokazuje dovoljno čvrstu odluku.

Iz zajednice neko može da bude otpušten nakon sigurnih znakova izlečenosti. Zajednica pomaže svojem članu da se ponovo uključi u društveni život i uspostavi kontake sa spoljnim svetom kroz unutrašnju pripremu i seminare. Otpuštanje iz zajednice je na osnovu usaglašenog mišljenje zajednice, voditelja zajednice i članova porodice. 

Detaljnije informacije  mogu se dobiti na telefonu Fondacije Poverello. 

Fondacija Poverelo Vam se zahvaljuje i na Vašoj moralnoj, volonterskoj i finansijskoj pomoći!